Koliko je sati?

Na mapi sveta vidite koliko je sati trenutno u centralnoj Evropi. Ukoliko želite da saznate vreme u nekoj drugoj državi ili delu sveta, samo kliknite na mapi i prikazaće vam se vreme i za traženo područje.

Kada ste saznali koliko je tačno sati trenutno, pogledajte i naše zanimljive činjenice o vremenu. Saznajte o različitim jedinicama vremena, kako ga merimo, za šta koristimo vreme, šta su to prestupne godine i još mnogo toga.

Naučite osnove dok čitate o istoriji merenja vremena i dok razmišljate o nekim filozofskim pitanjima vezanim za vreme. Uživajte istražujući sve naše informacije o ovoj zanimljivoj temi o vremenu.

• Vreme koristimo da bismo rasporedili događaje u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Takođe, vreme koristimo da bismo pravili poređenja i merili brzinu kojom se stvari kreću.
• Ako želite da merite vreme, možete da koristite ručni sat, zidni sat, peščani sat ili čak sunčani sat.
• Sunčani sat je alat kod kojeg se koristi položaj sunca da bi se izmerilo vreme, obično uključuje senku koja pada preko obeležene površine.
• Upotrebu klatna da bi se precizno izmerilo vreme otkrio je Galileo Galilej pre oko 400 godina. Klatno je slobodni teg koji se ljulja i visi sa stožera.
• Jedan minut sadrži 60 sekundi, jedan sat sadrži 60 minuta, a jedan dan sadrži 24 sata.
• Godina sadrži 365 dana, ali prestupna godina sadrži 366 dana. Zemlji je potrebno malo više od 365 dana da bi obišla oko Sunca, tako da dodajemo još jedan dan u februaru svake četvrte godine (sa malim izuzecima) da bi se zadržali postojeći kalendari i godišnja doba.
• 10 godina se naziva decenija, 100 godina je vek, a hiljadu godina čini jedan milenijum.
• Milisekunde, mikrosekunde i nanosekunde su primeri veoma malih jedinica vremena.
• Plankovo vreme je naziv za najmanju poznatu jedinicu vremena. Malo je zbunjujuće, ali ono meri količinu vremena koje je potrebno svetlosti da pređe jednu Plankovu dužinu (to je toliko mala dužina da čak ne može ni da se izmeri).

Koliko je sati

• Naučnici veruju da se mesec koristio kao kalendar pre oko 6000 godina. Kalendari su se od tada promenili i veoma su precizni u modernom dobu.
• Precizni časovnici koji mere sate, minute i sekunde unapređeni su izumom sunčanih satova, vodenih satova, mehaničkih satova, klatana i peščanih satova, pa sve do digitalnih ekrana i atomskih časovnika koji se danas koriste.
• Mnoga mesta koriste letnje računanje vremena (obično navijanjem časovnika jedan sat unapred) za duže trajanje dnevne svetlosti u večernjim satima.
• Različiti delovi sveta se nalaze u različitim vremenskim zonama. To znači da dok vi ujutru doručkujete, neko na drugom kraju sveta večera.
• Teorije koje se odnose na vreme izneli su poznati naučnici kao što su Isak Nutn i Albert Ajnštajn. Možda ste čak čuli za termin prostor-vreme, model u fizici koji spaja prostor i vreme.
• Kada je reč o filozofiji, teško je definisati vreme. Naučnici i filozofi se ne slažu sa našim razumevanjem vremena. Neki tvrde da je vreme ,,pravi” deo univerzuma, dok drugi tvrde da je to samo način na koji ljudi misle, upoređujući događaje i stavljajući ih u jedan niz. Malo je zbunjujuće, ali zabavno je da se razmišlja o tome, šta vi mislite?
• Još neka pitanja o kojima možete razmišljati: Da li vreme ima pravac? Da li je ono počelo Velikim praskom? Da li je moguće putovati kroz vreme?

Koliko je sati? 5.00/5 (100.00%) 3 votes

Sponzorisani tekstovi: