Sapun nastaje u reakciji masti sa vodenim rastvorima hidroksida. Stoga je potrebno poznavati neorgansku i organsku hemiju, stihiometriju i hemijske procese kako bismo napravili valjani sapon kod kuće. Moramo priznati da pravljenje sapuna ima jako dugu istoriju jer su ljudi od davnina, najstarijih civilizacija kao što je egipatska, znali da se masti i ulja, što znači masti i životinjskog i biljnog porekla u reakciji sa rastvorima hidroksida kuvanjem na ne tako visokim temperaturama pretvaraju u tvrdu masu koja otklanja nečistoću.
Kasnije tokom vekova ma koliko nauka bila zakržljala mnoga domaćinstva su širom sveta pravila svoj sapun od masnoće koja im je bila najdostupnija bila da je životinjska ili biljna. Tako su evropljani i domaćice širom evrope koristile goveđi loj ili svinjsku mast kako bi od njih kuvanjem dobile sapun. Još su naše bake kuvale organske masnoće sa kaustičnom sodom u kazanima na visokoj temperature dok se ne skuva. Kada se skuva razlivale su u kalupe i sušile napolju ili na nekom prozračnom i tamnom mestu, dodajući cvetove ili biljke radi arome, a kasnije početkom 20. veka i između dva rata dodavao se veoma mirisni industrijski sapun kako bi miris bio prijatan. Opšte je poznato da je nacistička Nemačka na polju kozmetičke proizvodnje i tokom rata ostala veliki proizvođač sapuna, zahvaljujući logorima iz kojih je crpela organske materije ljudskog porekla za kuvanje u proizvodnji sapuna.
Od čega se sastoji sapun?
Sapun je anjonski tenzid koji se koristi za pranje i čišćenje tela i ruku. On je čvrstog agregatnog stanja. Sastoji se od kalijumovih i natrijumovih soli viših masnih kiselina. Nastaju u procesu saponifikacije u reakciji masnoća sa jakim vodenim rastvorima baza. Masti se hidriraju pa nastaje mešavina alkalnih soli masnih kiselina iliti sirov sapun i glicerol, a zazim se dodaju boje i mirisi.
Zbog svoje polarne građe imaju sposobnost uklanjanja masnoće. Molekuli sapuna su duguljasti i svojim krajevima se hvataju za masnoću koju zatim povlače sa sobom i na taj način se ispiraju zajedno sa vodom. Deo molekula koji se pripija uz vodu je hidrofilni, a onaj koji beži od nje i omogućava ispiranje je hidrofobni. Hidrofobni deo se usmeri na milekul masnoće, okruživši ga, stvorivši novi molekul micelu koji je molekul masti u potpunosti okružen molekulom sapuna, spoljna strana tok molekula je hidrofilni deo sapuna koji se vezuje za vodi i spira povlačeći na taj način masnoću sa sobom.
Po hemijskom sastavu sapuni mogu biti natrijumovi od natrijumovih soli masnih kiselina i koriste se za pranje u domaćinstvu jer nastaju kuvanjem masti sodom, i to je čvrsti sapun. Kada je rastvor kalijumove baze u pitanju to su sapuni meki, koji se dobijaju industrijski i koriste se za pranje vune. Postoje i olovni sapuni, koji su prijatniji za kožu.
Kako da ga sami napravimo?
Postoji više postupaka pravljenja sapuna. Možete za to iskoristiti životinjsku mast, od kojih su najbolje za sapun svinjska mast i goveđi loj, ali i masnoće biljnog porekla. Slobodno se poslužite gore navedenim receptom kojim su se koristile naše bake i prabake, gde su najdostupnija životinjska mast ili loj kuva sa kaustičnom sodom, one na šporetu na drva, a mi na nekom modernom. U takvu smesmu pre hlađenja možete ubaciti i koncentrovano mleko, kao i razne biljke zbog mirisa i zbog nege, a ako nekome treba piling za to vam može poslužiti mleveni kukuruz ili ljuspice bilo kog žita koje ostaju u mljinovima posle mlevenja. Ali naučnici, kao I praksa pokazali su das u ovakvi sapuni bili bolji za pranje i odmašćivanje odeće.
Takođe, ovčija loj i nije toliko pogodna za sapun, tako da je nemojte korititi jer se od nje dobija odličan vosak koji se koriti za negu kože u kremama jer njegov molekul nema hidrofilni deo tako da se na spira sa vodom, ali je zato kao lanolin odličan dodatak domaćim kremama , nalazi se čak u kremama za negu beba. Smatra se das u za izradu sapuna naročito dobri pre svega kokosova mast, pa tek onda kokosovo ulje, ali i maslinovo ulje, laneno ulje, rafinisano ulje, palmina mast i palmino ulje. Kada je reč o palminoj masti ili ulju, njihova osnovna supstanca je palmin olein koji je nezasićena varjanta, ili palmin stearin koji bolje pere i više peni.
Šta kažu hemičari?
Hemičari kažu da spremanje sapuna nije nimalo lak posao jer zahteva baratanje sa hidroksidom NAOH koji je opasna hemikalija čiji rastvor neophodan za spravljanje sapuna je vrućjer se dobija topljenjem, pa može da opeče, a fina prašina koja nastaje prilikom presipanja ako se udahne može izazvati bolove u plućima. Zato od opreme trebaju gumene rukavice, maska za nos i usta, zaštitne naočare za oči i lice.
,,Hladni postupak” koji se preporučuje za hobiste:
Izračunati potrebnu količinu hidroksida i masti, izmeriti odvojeno masnu fazu I hidroksid.
Rastvoriti hidroksid i sačekati da se ohladi na 40-45 stepeni.
Masnu fazu zagrejte na 40, 45 stepeni, i umutite je miskerom, zatim se dodaje celo pakovanje alkaline vodene faze (NaOH), što se muti na najmanjoj brzini vrlo polako da vas ne opeklo 1,2 minuta u dubljem sudu, mikser ne sme da se pregreje.
Masa mora da postane gusta još dok je vruća i da liči na puding, posle čega se meša varjačom ili žicom 5 minuta, štapovi miksera i žica se odlažu na površinu koja se ne može oštetiti, a smesa se sipa u posudu od čega je najbolji silikonski kalup, koji se prekrije tankom folijom za uvijanje, ne sme biti aluminijumska. Posle 24h, imate stvrdnut sapun.