Kako se boriti protiv depresije

Svako od nas se nekada oseća neraspoloženo, tužno i bezvoljno, a često i veoma nemotivisano, ravnodušno i prazno. Kombinacija negativnih i neprijatnih osećanja normalno se javlja kod svake zdrave osobe i kada za njih nema nekog posebnog razloga, jer čovekove emocije regularno variraju. Nijedno intenzivno osećanje, bilo ono lepo ili ružno, ne smatra se zdravim ako dominira u dužem vremenskom periodu. Normalna potištenost i neraspoloženje kod prosečne osobe obično traju najviše do dve nedelje u kontinuitetu i ne remete svakodnevni život i rutinu.

Ponekad postoji okidač loših osećanja, neka situacija ili događaj koji nas teško pogađaju, a ponekad ne. Neki ljudi se sasvim sami nose sa svojim osećanjima, a ponekad nam dobro dođe pomoć prijatelja, porodice i okrepljujući razgovor, kao i shvatanje da je period tuge ili bezvoljnosti samo jedna prolazna faza.

Kako se boriti protiv depresije

Kada tuga i neraspoloženje postaju depresija?

Kako da prepoznamo depresiju i razlikujemo je od normalnog osećanja tuge, bezvoljnosti i neraspoloženja? Kada se radi o depresiji, negativne emocije potpuno preplavljuju osobu i ne prolaze spontano nakon nekoliko dana, već traju nedeljama i mesecima. Osećanja su toliko intenzivna da utiču na svakodnevni život i uobičajeno funkcionisanje.

Niz različitih manifestacija može da uputi na to da osoba pati od depresije. Uglavnom ne moraju da budu prisutni svi parametri, a pet do šest prepoznatih ukazuju da je reč o depresiji. Šta ukazuje na depresiju?

  • Osećanje neraspoloženja prisutno većinu vremena, tokom celog dana.
  • Loše osećanje prisutno u tačno određeno vreme svakoga dana, naročito ujutro
  • Gubitak interesovanja za stvari u kojima se inače uživa.
  • Gubitak seksualne želje.
  • Nemogućnost izlaženja na kraj sa situacijama koje se obično lako rešavaju.
  • Teškoće u donošenju odluka.
  • Stalno prisutan osećaj bezrednosti, neadekvatnosti, beznadežnosti i gubitak samopouzdanja.
  • Osećaj iscrpljenosti, nervoze i napetosti i česta iritabilnost.
  • Izbegavanje drugih ljudi i socijalnih situacija.
  • Gubitak ili povećanje apetita i telesne težine.
  • Teškoće sa spavanjem i prerano buđenje.
  • Razmišljanje o samoubistvu.

Često se dešava da ovi parametri budu praćeni fizičkim simptomima poput različitih bolova, glavoboljom i nesanicom. Moguće je i da osoba ne prepoznaje da je depresivna, pošto se simptomi najčešće javljaju postepeno, te jedno vreme krivi samu sebe zbog svoje lenjosti ili neadekvatnog funkcionisanja.

loading...

Kako se samostalno izboriti protiv depresije?

Koji god da je uzrok depresije, poznat ili nepoznat, ukoliko negativna osećanja počnu da utiču na posao, interesovanja, porodicu i okruženje, svakako bi trebalo posetiti stručnjaka, koji će znati kakvu terapiju je potrebno primeniti. Ako se javlja uverenje da je život bezvredan i da bi svima bilo lakše bez vas, pomoć psihijatra je od izuzetnog značaja. Ponekad i razgovor sa bliskom osobom može umnogome da pomogne, a u nekim slučajevima je čak i dovoljan. Od najvećeg značaja je da depresivna osoba zna kako da pomogne sama sebi, čak i onda kada uopšte ne veruje da je oporavak moguć.

Fizička aktivnost – Vrlo je važno da se depresivna osoba pokrene, čak i ako se to radi na silu i predstavlja veliki napor. Fizička aktivnost pokreće čitav organizam, relaksira i zaokupljuje telo i um. Čak i obična šetnja će učiniti da se osoba oseća bar malo bolje, osveženo i bistrijih misli.

Obaveze i hobiji – Iako je depresivna osba nemotivisana i bezvoljna, održavanje rutine u aktivnostima pomaže da se ona ponovo uvede u normalni životni tok. Svakako je teško na silu se baviti stvarima koje nas ne ispunjavaju i deluju nam odbojno, čak i kada se radi o onima u kojima smo ranije uživali. U njima nećemo biti efikasni kao inače, ali je važno da se držimo određene rutine ili pribegnemo nekoj aktivnosti čim nas obuzmu negativne misli. Skretanje pažnje i na mehanički način puno pomaže da se misli odvrate od crnih ideja.

Zdrava ishrana – Adekvatna ishrana održava organizam u optimalnom i funkcionalnom stanju. Depresivna osoba često ima loš ili pojačan apetit, no trebalo bi da se drži normalnog režima ishrane sa optimalnom količinom svih hranljivih materija. Posebno štetan je manjak vitamina u telu, koji može da utiče na pogoršanje osećanja, te je preporučljivo u ishranu uneti više voća i povrća.

Dobar san – Teškoće sa spavanjem su česta pojava u depresiji. Zbog toga bi o njima trebalo što manje razmišljati i slediti svoje normalne navike vezane za spavanje. One podrazumevaju odlazak u krevet u normalno vreme kao i inače, opuštanje i dovoljnu količinu sna.

Razgovor  i oslobađanje osećanja – Osećanja ne bi trebalo gutati i zadržavati za sebe. To znači da nema potrebe da se pravimo da se osećamo dobro, jer ćemo sebi samo stvoriti još veći teret. Razgovor sa bliskom osobom ili terapeutom može da pomogne da se oslobodimo negativnih misli, ali je takođe bitno da se u istim ne utapamo, već da ih posmatramo na konstruktivan način.

Prihvatanje i samosugestija – Možda najznačajniji korak u izlečenju depresije predstavlja prihvatanje činjenice da se ne osećamo dobro i da smo depresivni. Ono odbacuje veliki i mučan teret stalnog opiranja stanju u kom se nalazimo i samim tim olakšava da krenemo korak dalje. Važno je da ne smatramo depresiju delom nas samih, već stanjem u koje smo trenutno zapali i koje je sasvim sigurno prolazno. Iako depresivna osoba često ne može da se ubedi u to, uporno sugerisanje samom sebi da će nam biti bolje na kraju će sigurno uroditi plodom, čak i ako to radimo mehanički i uz potpunu nevericu.

Sponzorisani tekstovi:

Loading...
loading...