Kako se pravi vino od groždja – recept

Vino, piće kraljeva i plemića, ali i običnih ljudi iz naroda, te napitak kom se pripisuju razna značenja u religijskim ritualima jedan je od najstarijih proizvoda čovečanstva. Arheološki podaci svedoče da je postojalo još u doba neolita, a posebno se raširilo u drevnim imperijama stare Mesopotamije i Egipta. U Egiptu prvi put nalazimo i vinske oznake geografskog porekla, što svedoči o tome da su drevni Egipćani dobro znali kako podneblje utiče na kvalitet i vrstu vina.

U staroj Grčkoj, ovaj dragoceni napitak dobija i svoje božanstvo, Dionisa, a dalje se širi na Apeninsko poluostrvo. Vinarstvo se dalje razvijalo u Rimskom carstvu, odakle je preneto na Francusku i druge zemlje. Neke regije tog dela Evrope su danas veoma poznate po proizvodnji svog vina, poput Bordoa, Burgundije, Šampanje, Loare, Rone i Rajne.

Još od petog veka o vinogradima i pravljenju vina se brinu monaški redovi. Vino dobija i veliki religijski značaj i sve se više koristi u crkvenim obredima. Najveći razvoj doživljava tokom šesnaestog i sedamnaestog veka, a u tom periodu se dešava i revolucija u načinu proizvodnje i skladištenja. U sedamnaestom veku u Engleskoj vino počinje da se pakuje u staklene flaše i duže se čuva. U tom periodu je nastalo i omiljeno čarobno piće koje danas znamo kao šampanjac. Svedok njegovog stvaranja bio je benediktanski sveštenik Don Perinjon, čije ime danas vezujemo za jedno od najpoznatijih penušavih vina na svetu.

Kako se pravi vino od groždja - recept

Vrste vina

Osnovna podela vina pravi se prema načinu proizvodnje i po karakteristikama vina. Delimo ih na klasična vina, koja obuhvataju crvena, bela i roze vina, zatim penušava vina, ojačana i aromatizovana vina i aperitivna vina.

Klasična vina često nazivamo stonim vinima, a čuveni šampanjac pripada bogatoj porodici penušavih vina, no, nisu sva penušava vina šampanjac, već samo ono koje dolazi iz pokrajine Šampanj u Francuskoj.

Neke od najpoznatijih sorti  vina u svetu su Cabernet SauvignonMerlot od crnih vina, Chardonnay, Risling i Sauvignon blanc od belih.

Kako se pravi vino?

Vino može da se pravi i u kućnim uslovima. Mnoga domaćinstva u našim krajevima spremaju svoje domaće ukusno crno, roze ili belo vino. Osnovni postupak je sličan i sastoji se iz nekoliko važnih koraka.

Odabir grožđa – Za pravljenje vina se bira sorta vinskog grožđa, u zavisnosti od vina koje želimo da pravimo. Preporučuju se sorte kaberne, vranac, prokupac, merlo, rizling i tako dalje. Grožđe koje je ukusno za jelo ne mora biti dobro i za pravljenje vina, pa je zbog toga važno obratiti pažnju prilikom biranja. Oko tri kilograma grožđa daje otprilike litar vina.

Odvajanje i presovanje grožđa – Bobice grožđa mogu da se presuju u mašinici za odvajanje i presovanje ili muljanjem ručno ili nogama. Ovako dobijen proceđen sok od grožđa se naziva šira. Za belo vino se koristi čista šira, bez bobica, a za crno vino se šira ostavlja pomešana sa bobicama još sedam dana, kako bi poprimila tanine i boju iz kožice grožđa. Pri presovanju se dodaje vinobran, u razmeri od 10 gr na 100 l vina, da bi se uništili štetni kvasci.

Taloženje – Šira se ostavlja da miruje u sudu, kako bi se na dnu skupio talog od grožđa i ostataka koji se spuštaju nakon upotrebe vinobrana.

Fermentacija – U širu se dodaje vinski kvasac ili se pušta da prirodni kvasac obavi fermentaciju. Za to vreme vino treba da stoji na toplom i tada se šećer iz šire, uz pomoć kvasca pretvara u alkohol. Nusprodukt ovog procesa je ugljen dioksid, koji primećujemo po mehurićima koji se izdvajaju iz vina. Proces fermentacije traje oko tri do četiri nedelje, a najbolji savet je da se upotrebljava standardni kupovni vniski kvasac u kesici.

Tip vina – Crveno i belo vino nastaju identičnim procesom, a to znači da se belo vino može dobiti i od crnog grožđa. Pošto boja vina potiče od kožice grožđanih bobica, za dobijanje belog vina je samo potrebno odvojiti kožicu pre procesa fermentacije.

Pretakanje – Kada se proces fermentacije završio, na dnu ostaju mrtve ćelije kvasca. Da bi se dobilo kvalitetno vino, ono se prečišćava presipanjem, tako da talog ostane na dnu. Nova posuda se puni do vrha i dobro zatvara, da ne bi nastavilo da oksidira u dodiru sa kiseonikom. Ostavlja se do desetak dana da se skupi novi sloj taloga i proces se ponavlja nekoliko puta, dok se ne dobije sasvim bistro vino.

Čuvanje vina – Preduslov za kvalitetno, negovano vino je dobro mlado vino. Ono se dalje poboljšava stajanjem i dodavanjem određenih stvari za njegovo zrenje. Mlado vino sazreva od godinu do dve dana, a za vrhunski ukus se preporučuje pretakanje u hrastovu burad u kojoj će stajati narednih šest meseci do pet godina. Na kraju se flašira i ostavlja da miruje.

Za pravljenje vina u kućnim uslovima je potrebno puno ljubavi, znanja i veštine. Ceo proces nije baš jednostavno izvesti u svom domu, ali uz određena prilagođavanja nije nemoguće. Ono što je sigurno, kućna vina često mogu da budu daleko kvalitetnija, raskošnija i ukusnija od industrijskih kupovnih vina, a pritom ćete znati šta pijete i servirate.

Sponzorisani tekstovi:

Loading...
loading...

Marketing: