Jaja se svrstavaju u red namirnica koje se mogu pripremiti na zaista puno načina. Baš zato, jedna su od veoma često zastupljenih i mnogima omiljenih namirnica. Ono što se izdvaja kao važna činjenica, jeste da je nutritivna vrednost jajeta takva, da ljudskom organizmu pruža značajan izvor brojnih vitaminskih, mineralnih, kao i proteinskih elemenata. Konkretno, u sastavu jajeta, nalaze se vitamini kao što su: vitamin A, vitamin B2, vitamin B3, vitamin D i vitamin E, ali i minerali kao što su: magnezijum, fosfor, gvožđe, kalijum, hlor i sumpor.
Prisustvo i koncentracija pomenutih nutritivnih elemenata, razlikuje se u zavisnosti od toga da li je reč o belancetu ili o žumancetu kao jestivom delu jajeta, pa je zato najbolje jaje konzumirati celo, dakle bez odvajanja belanceta i žumanceta. Samo u određenim situacijama, kada vam je bitno da recimo pojedinačno iskoristite proteinsku ili energetsku snagu jajeta, možete razdvojiti belance od žumanceta i pripremiti i konzumirati onaj deo koji više odgovara vašim potrebama.
O tome koliko proteina, a koliko energije (kalorija) je sadržano u sastavu jajeta i koji deo jajeta sadrži više proteina, a koji deo više kalorija, moći ćete da pročitate u nastavku teksta koji je pred vama.
Koliko kalorija i proteina ima jaje?
U sastavu jednog jajeta (koje je prosečno teško oko 50 grama) nalazi se oko 74 kalorije i oko 6,3 grama proteina. Pritom, gotovo celokupna količina kalorija, smeštena je u žumancetu, dok je gotovo celokupna količina proteina smeštena u belancetu. U sastav belanceta, gotovo uopšte nisu uključene kalorije. Upravo zbog toga, belanca se koriste kao jedna od vrlo popularnih i zastupljenih namirnica osoba koje se aktivno bave sportom ili koje žele da za kratak vremenski period povećaju svoju mišićnu masu.
Sa druge strane, žumanca su korisna kao namirnica koje su uključene u ishranu osoba koje su izložene pojačanoj potrošnji energije, posebno onda kada se ta energija oslobađa odnosno troši kroz napornu i intezivnu fizičku aktivnost.
Ipak, ukoliko ste osoba koja ne konzumira jaja iz precizno određenog cilja (kao što je pomenuta želja za povećanjem mišićne mase ili potreba za nadoknađivanjem energije), najbolje je da jaja konzumirate cela, odnosno bez odvajanja belanceta i žumanceta.
Ono što je važno reći, jeste da je ukoliko konzumirate jaja u cilju iskorišćenja proteina koji su u njima sadržani, najbolje da ih konzumirate u barenoj formi. Sa druge strane, ukoliko konzumirate jaja u cilju postizanja bolje energetske forme organizma, najbolje je da ih konzumirate u prženom obliku. U toku prženja jaja, neznatno (dakle u malom procentu) se povećava i njihova energetska vrednost. To se dešava zato što se jaja prže na ulju, a samo ulje u svom sastavu sadrži određenu energetsku vrednost, odnosno određenu količinu kalorija.
U jajima koja su manja i imaju nešto manju težinu od gore navedene prosečne od 50 grama, nalazi se i nešto manja koncentracija kalorija i proteina, dok se u jajima koja su veća i imaju nešto veću težinu od prosečne, nalazi nešto veća koncentraija kako kalorija, tako i proteina. Ipak, ta odstupanja u koncentraciji kalorija i proteina su minimalna, tako da vam definitivno ne moraju nametati kriterijum pri odabiru jaja koja kupujete, kao ni pri donošenju odluke koliko jaji ćete da pripremite i da konzumirate u toku obroka.