Da je ovo „normalna“ godina i stanje redovno, prva asocijacija na naziv korona, verovatno bi bilo pivo.
Nažalost, situacija nije takva, i virus koji hara svetom trenutno, trenutno je ono što svima prvo padne kada čuju ovu reč.
Bilo da je prva asocijacija pivo ili virus, sigurno je da će se sasvim malo ljudi setiti jedne japanske limuzine više srednje klase – tojote korone.
Pre više od 60 godina kompanija Tojota je na tržište izbacila ovaj model. Ovo ime nije izabrano slučajno, jer je „korona“ bila jedan od prvih automobila za izvozna tržišta.
Davno pre nego što je meksičko pivo ušlo u svetske klubove, a opasni virus zagospodario internet pretraživačima, tojota korona je bila vesnik japanske industrijske revolucije i kasnije dominacije na svetskom tržištu automobila.
Naziv korona je pozajmljen iz latinskog jezika i označava krunu, a prva korona bila je naslednik modela Crown, koji je od sredine pedesetih godina prošlog veka pravljen isključivo za japansko tržište.
Istorijat modela
Prva tojota korona je nosila oznaku T10 i bila je malena limuzina okruglih linija sa motorom skromne snage od jedva nešto više preko 30 konjskiih snaga.
Bila je revolucionarna po tome što je prva imala monokok šasiju, baš kao svi moderni automobili današnjice.
Sledeća generacija korone narasla je u odnosu na prethodnicu i za sobom je povukla fordove uticaje, kako britanskog modela Anglia 150E, tako i velikog američkog Tanderbirda.
Treća generacija ovog modela je debitovala pred otvaranje Letnjih olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine. Preporod Japana i njegovo približavanje ostatku sveta, ogleda se upravo kroz razvoj ovog modela.
Za dizajn ovog modela zaslužan je čuveni Batista Farina, osnivač dizajnerske kuće Pininfarina. Dizajn je potpisala tojota, ali je Farina nadgledao ceo proces i pomagao japanskim kolegama da formiraju konačni izgled ovog automobila.
Tojota „korona“ je, u svoje vreme, bila najuticajniji automobil u Japanu, budući da je, vođena Tojotinim primerom, Mazda upotrebila isti recept i angažovala legendarnog Đorđeta Đuđara, pri dizajnu modela 1500 Luce. Sa današnje vremenske razlike, može se reći da su upravo ova dva modela, japanski ideal porodičnog automobila šezdesetih godina prošlog veka.
Posebna zanimljivost vezana za „koronu“ treće generacije je ta što je, osim kao limuzina, ona predstavlja i kao atraktivni kupe, ali i karavan i pikap. Pod jednim imenom i platformom, Tojota je tako obuhvatila širi spektar tržišta i nastavila svoj prodor u porodice širom sveta.
Četiri godine posle treće generacije na tržištu se pojavio se i tojotin model Corona Mark II. Dizajnerski, bila je slična prethodnoj generaciji, ali je bila veća i bolje opremljena.
Kasnije verzije vodile su se sličnom filozofijom, kao i model iz prethodne, druge generacije, a uglavnom je bila izvožena u države koje leže na južnoj hemisferi. Proizvodila se kroz četiri generacije, da bi promenila svoje ime osamdesetih godina, postavši samo Mark II.
Ono što se pokazalo nesumnjivo tačnim, što važi i za ostale „japance“ – ovaj auto se pokazao kao veoma pouzdan. Tako da bi i eventualna poseta Toyota servisu mogla da bude planirana za najnužnije sitnice koje redovno treba servisirti na automobilu.