Svaka osoba ima svoj karakterističan srčani ritam. Otkucaji srca su jedan od najvažnijih pokazatelja našeg zdravlja i telesne forme. Naš organizam je složeni mehanizam kroz koji stalno struji krv, krećući se kroz pravi lavirint krvnih sudova.
Srčani mišić je glavni pokretač ovog procesa i deluje kao pumpa koja usisava i potiskuje krv. Upravo ovo strujanje i tok krvi pod dejstvom srca je ono što osećamo kao otkucaje srca, odnosno puls.
Šta se dešava pri otkucaijima srca?
Srčani ritam je proces pri kome se krv pumpa uz pomoć srčanog mišića i kreće se kroz naše krvne sudove. U tom mehanizmu srce najpre uvlači krv iz čitavog sistema za krvotok u čovekovom telu, nakon čega se srčani mišić grči i steže i potom potiskuje krv dalje ka našim plućima. Tamo se ona prečišćava uz pomoć prisutnog kiseonika. Pročišćenu krv srce iznova uvlači u pluća i još jednim grčenjem je šalje u arterije, iz kojih ona dalje struji, sve do najminijaturnijih delova krvnog sistema.
Naša krv se u arterijama uvek nalazi pod određenim pritiskom i to je upravo ono na šta se misli kada merimo krvni pritisak. U trenutku kada se srčani mišić steže i krv ulazi u same arterije, pritisak se povećava. Ako u tom trenutku pritisnemo arteriju, moći ćemo da osetimo senzaciju nalik kratkotrajnom udarcu. Upravo taj osećaj zapravo predstavlja ono što nazivamo otkucajem srca, pulsem ili bilom.
Kako se mere otkucaji srca?
Svaki pojedinačan udar koji se događa pri kontrakciji srčanog mišića, pritiska krvi u arterijama i njenog kretanja predstavlja jednu jedinicu srčane radnje. Tako možemo da zaključimo da broj takvih jedinica u toku jednog minuta predstavlja ukupan rad srčanog mišića za tu jedinicu vremena. Praćenjem i brojanjem srčanih otkucaja u minutu možemo lako da izmerimo koliki je naš puls i proverimo opšte stanje našeg organizma.
Puls može da menja brzinu u zavisnosti od više različitih faktora i da se ubrzava ili usporava. Gotovo sva fizička i psihička stanja i spoljni ili unutrašnji faktori utiču na rad srca i na sam puls. Kod zdravih osoba, brzina pulsa se menja srazmerno sa njenom fizičkom aktivnošću, pa tako puls varira u stanju mirovanja i stanju kretanja ili određene aktivnosti. Sve bolesti i tegobe takođe deluju na rad srca i menjaju brzinu pulsa, što je od velikog značaja kod praćenja toka oboljenja, bilo da se radi konkretno o bolestima srca ili nekom drugom zdravstvenom stanju.
Normalan puls u stanju mirovanja
U stanju mirovanja, kada srčani mišić nije pod dodatnim opterećenjem, puls bi trebalo da se kreće oko 70 udara u minutu, kod prosečne zdrave odrasle osobe. Normalna visina pulsa znatno varira srazmerno životnom dobu, te tako kod male dece puls prirodno biva brži i udari su češći, nego što je to slučaj kod odraslih osoba i ljudi srednjih godina. U starijoj životnoj dobi, puls prirodno postaje sporiji.
Na broj otkucaja srca utiču i određena fiziološka stanja, kao što je recimo trudnoća, pri kojoj puls može imati neznatno veći raspon. Aktivni sportisti imaju znatno niži broj otkucaja srca u minutu i to čak između 40 i 60 otkucaja.
Ubrzan puls u stanju mirovanja – Normalan puls se može kretati u rasponu između 60 i 100 otkucaja u minutu. Redovna fizička aktivnost utiče na smanjenje pulsa u stanju mirovanja, ali su neke naučne studije pokazale da i kod nekih aktivnih sportista i rekreativaca može da bude ubrzan bez obzira na njihovu spremnost i kondiciju. Smatra se da je ubrzan puls onaj koji prelazi stoti otucaj u stanju mirovanja, pet minuta nakon što je završena određena aktivnost. Ubrzan puls, to jest povećan broj otkucaja srca u minutu, može da ukazuje na neka oboljenja ili da nastane pod uticajem određenih spoljnih ili unutrašnjih faktora. Mogući uzroci ubrzanog pulsa u stanju mirovanja mogu da budu hipertireoza, odnosno ubrzan rad štitne žlezde, nizak krvni pritisak, bolesti srca, anemija i gojaznost. Izloženost stresu, trenutna reakcija straha, uzbuđenja ili šoka takođe povećavaju broj otkucaja srca, kao i izloženost visokim temperaturama ili povišena telesna temperatura.
Usporen puls u stanju mirovanja – Kao što povećan broj otkucaja srca u mirnom stanju upućuje na određene tegobe, isti je slučaj i sa usporavanjem srčanog ritma. Kada puls pada ispod 50 otkucaja u minuti, kod prosečne zdrave odrasle osobe, koja nije aktivni sportista, može se govoriti o usporenju srčanog ritma. Ono može da bude izazvano hipotireozom, odnosno usporenim radom štitne žlezde, kao i sindromom sportskog srca, kada se ono navikava na usporen ritam i može da pada i do 35 otkucaja u mirnom stanju. Primena neodgovarajućih lekova i kombinovanje istih, posebno u slučaju tretmana srčanih oboljenja, može da bude neprilagođena individui i izazvati usporen rad srca.
Normalan puls pri fizičkom naporu
Puls se pri fizičkoj aktivnosti svake vrste prirodno ubrzava i kod zdrave osobe ne predstavlja nikakvu smetnju, već sasvim normalnu telesnu manifestaciju. Ovo povećanje varira u skladu sa godinama starosti, polom i fizičkom spremnošću osobe i može da se odredi primenom određene formule za izračunavanje. Najpre se izračunava maksimalan broj otkucaja srca koji je srazmeran osobi određene starosti, pola i fizičke kondicije, tako što se od broja 220 oduzima broj godina individue. Dobijeni broj je maksimalan broj koji srce te osobe može normalno da podnese, a broj otkucaja pri naporu treba da bude niži.
U proseku, puls pri određenom fizičkom naporu treba da iznosi između 120 i 130 otkucaja u minutu za prosečnu zdravu odraslu osobu. Kod ljudi koji se aktivno bave sportom i treniraju redovno, broj otkucaja se vremenom smanjuje i u mirnom stanju i pri naporu, pošto čitav organizam, pa tako i samo srce, postaju naviknuti na aktivnost. Srazmerno tome, kod neaktivnih osoba je puls pri naporu ubrzaniji.