Reciklaža je uvek aktuelno i verovatno predstavlja jedan od najboljih načina za očuvanje životne sredine.
Neki od najčešče recikliranih materijala su staklo, plastika, aluminijum, čelik i papir.
Kada je u pitanju recikliranje aluminijuma, on može biti recikliran uz korišćenje samo 5% energije koja je utrošena za originalni proizvod.
Reciklaža jedne aluminijumske konzerve može da sačuva dovoljno energije za rad kompjutera od tri sata, televizora dva sata, a sijalica od 60 vati može da gori čak 20 časova.
Reciklaža jedne aluminijumske konzerve može da sačuva dovoljno energije da se presluša ceo jedan album na ajpodu.
Pri tom, reciklaža aluminijuma štedi skoro svu energiju potrebnu za obradu novog aluminijuma – 96 posto.
Za proizvodnju nove plastike od recikliranih materijala potrebno je samo dve trećine energije, koja je inače potrebna za proizvodnju prvobitnog proizvoda. Vreme potrebno da se razgradi prosečna plastična ambalaža iznosi između jednog i četiri veka.
Zanimljivo je da se, od pet plastičnih flaša zapremine dva litra, reciklažom može napraviti jedna zimska jakna. Na hiljade morskih stvorenja umire jer greškom gutaju plastične kese misleći da su meduze.
Reciklaža jedne tone plastike čuva preko sedam tona benzina. Neverovatnih šest milijardi kilograma smeća bude bačeno u okeane svake godine, a uglavnom se radi o plastici.
Pravljenjem stakla bez reciklaže troši se 30 posto više energije nego kada se koristi slomljeno ili smrvljeno staklo. Energija koja se sačuva od reciklaže jedne staklene flaše može da pokrene jednu sijalicu od 100 vati snage na čak četiri sata.
Ono što je veliki ekološki problem jeste razgradnja. Zbog gustine materijala, jedna staklena flaša će se razgraditi tek za milion godina.
Limena konzerva gotovo u potpunosti je napravljena od čelika, čak 99 posto. Reciklaža čelika i limenih konzervi može da sačuva između 60 i 75 posto energije u odnosu na proizvodnju koja bi krenula od početka, bez recikliranja.
Reciklaža čelika u SAD čuva energiju ekvivalentnu struji koju potroši petina američkih domaćinstava godišnje. Jedna tona recikliranog čelika može da sačuva preko tri i po barela nafte i tonu i po gvozdene rude potrebnih za proizvodnju nogog čelika.
Samo Amerikanci godišnje bace toliko konzervi i boca da mogu da stignu do Meseca i nazad čak dvadeset puta. Kada bi SAD podigle stopu recikliranja na 75 posto, to bi bilo isto kao kada bi 50 miliona vozil bilo uklonjeno sa puteva.
Proizvodnja recikliranog papira zahteva oko 60 posto energije potrebne za pravljenje papira od drveta.
Proizvodnja jedne tone kancelarijskog i kompjuterskog papira od recikliranih sirovina čuva između tri i četiri hiljade kilovat-sati koji se utroše na pravljenje papira od drveta.
Reciklažom jedne tone papira sačuva se 15 do 17 stabala. Uz to, reciklaža jedne tone papira štedi oko dve i po tone ulja, 26 tona vode i oko tri kubna metra deponije.
Nestvarno i zastrašujuće u isto vreme zvuči podatak da se za izradu toalet-papira dnevno obori 27000 stabala.
I dalje je većina svih podataka na planeti napisana na papiru, pri čemu većina toga napisanog nikad nije ni pogledana.
Mast koja se dobija liposukcijom može se, nakon recikliranja, koristiti kao gorivo.