Zova se drugačije naziva bazga, drvenasta je biljka, koja je višegodišnja. raste kao žbun sa sivosmeđom korom, a listopadno kao nisko drvo naraste do 3 ili 10 metara visine.
Kada je mlada onda su joj grane zelene i prošarane svetlim crticama a unutrašnjost je ispunjena belom srži. Cvetovi su joj žućkastobeli, mali i prijatnog mirisa.
Cveta od aprila do juna, a plod joj je okrugao, u početku zelen a kasnije kad sazri je crn i ima košpice sa 4 semena.
Listovi crne zove i nezrele bobice su otrovni. Pa ih treba izbegavati.
Od ovog drveta se koristi cvet a plod već nešto ređe. Cvetovi u puni etarskog ulja i sadrži oko 40 materija kao što su glikozidi, hlorogenska kiselina, sluz, flavonoid itd. A plod je pun šećera, voćne kiseline, vitamina C it još mnogi drugi
Kako se pravi sok od zove?
*Kada hoćemo da beremo zovu, onda bismo je trebali brati minimum 5 dana posle kiše jer je tada puna polena.
lagano treba brati listove i lepo ih slagati u kesu. To što smo nabrali sipamo u sud u kojem smo planirali da napravimo sok i sipamo sve iz kese.
Uzmemo limuntus i šećer pa sve to pomešamo onda tu smešu otopimo na šporetu sa oko 2 litre vode.
Kad vidimo da se šećer skroz otopio, sklanjamo sud sa vatre i sipamo u njega oko 1 litar hladne vode da mešavina ne bi bila topla više nego što treba.
To sve prelijemo preko priremljenih cvetova.
Tada promešamo cvetove i dodamo 2 litre vode i limun koji isečemo na kriške.
Sud se potopi i ostavi na mračnom mestu naredna 24 sata.
Pre nego što ocedimo odstojanu smesu, moramo izvaditi limun i istisnuti iz njih svu pokupljenu tečnost.
*Kraći put do blažeg soka od zove jeste da na 100 cvetova sipate:
10 limuntusa
4 kilograma šećera
u 6 litara vode.
*Najčešći recept za sok od zove je kada potopimo cvetove u hladnu vodu, pustimo da odstoje ceo dan na tamnom mestu.
Iscedimo u tu vodu limun srednje veličine a zatim dodamo 0,5 kilograma šećera, sve to zajedno izmešamo i tu smešu ostavimo da odstoji jedan dan, ali je povremeno mešamo, sve dok se šećer skoz ne rastopi. Posle 24 sata sok cedimo kroz gazu. Pije se tako što se sipa malo sirupa a ostalo prelije vodom.
*Priprema bez šecera izgleda ovako:
Cvetove potapamo u hladnu vodu, ostavljamo da odstoji jedan dan onda cedimo vodu i dodajemo joj proceđen sok od limina, i zasladjujemo tako sto u to dodajemo med.
Zašto je dobar?
Ovaj sok će vam osvežiti organizam i vrućim letnjim danima a i hladnim zimskim.
Efikasno snižava telesnu temperaturu, otklanja simptome prehlade i viroza, drhtavice, osećaja slabosti u organizmu i mišićima.
Mnogi ga koriste kao lek za bronhijalne smetnje i smetnje nagomilanim plucim sekretom.
Ako vas bole kosti usled išijasa ili neuraligije, sok od zove pozitivno će utica na vas.
Pospešuje znojenje i mokrenje pa tako oslobađa telo raznih toksina.
Sok od zove ipak ne bi trebale da piju trudnice i dojije a ni dijabeticari.
Zova se može koristi kao infuzija za lecenje bronhitisa, rubeole, reumatizma, kostobolje .
Priprema se tako što ćete kašiku cvetova staviti u 250 mililitara vode da odstoji 3 minuta. Piju se tri šolje zaslađene medom i to uvek posle jela.
Za infekciju očiju i upale nosne sluznice kod kijavica, napravite rastvor od zovinih cvetova, tako što ćete uzeti 50 grama cvetova i kuvati tri minuta u litri vode.Kada to uradite, neka stoji 10 minuta,jer onda ima vremena da se rastvor procedi:
Time ispirajte oči i nos vise puta tokom dana.
Kada su cvetovi zove malo stariji oni se korite kao voda za umivanje lica,dobri su za poboljsavanje izgleda kože.
A umivanjem zovinim sokom umirujemo umorne oči
Naučno je otrkiveno da štiti kardiovaskularni sistem jer smanjuje oksidaciju LDL holesterola delujuci prevetnivno protiv srcanog i moždanog udara. Može da se služi kao obloga za otekle zglobove kod artritisa. Takođe otkiveno je i da zaustavlja širenje herpesa.