Reč esej, vodi poreklo od latinskog izraza “essai”, koji ima značenje “ogled”. Esej predstavlja prozni oblik pismenog izražavanja, koji ima kraću formu i koji ima za cilj da na osnovu ličnog stava, zaključivanja i informisanosti autora obuhvati i prikaže određenu tematiku. Tematika koja je obuhvaćena sadržajem eseja se može razlikovati i može se odnositi kako na oblast ličnog života autora, tako i na naučnu, društvenu, umetničku ili bilo koju drugu oblast.
Više o tome šta je karakteristično za esej kao formu pismenog izražavanja, šta u svom okviru treba da sadrži i kako se piše esej, saznaćete ukoliko tekst koji je pred vama pročitate do samog kraja.
Šta je karakteristično za esej?
U samom uvodnom delu teksta, već smo vam dali odgovor na pitanje šta je esej. Međutim, postoji još čitav niz informacija koje je potrebno naglasiti, kako bi vaše znanje o tome šta je esej bilo kompletno.
Konkretno, sadržaj eseja, ne sme da se oslanja isključivo na logične dokaze, niti na naučna potvrđivanja i dokazivanja informacija koje su vezane za temu eseja, već na lični ili opšteljudski stav i mišljenje o toj temi. Pritom, autor eseja, odnosno esejista, mora da bude studiozno i precizno upoznat sa oblašću koju želi da obradi i koju obrađuje kroz sadržaj svog eseja. Tek na osnovu studioznog i preciznog poznavanja oblasti, autor može i treba da ispolji svoj lični stav i tako napravi pristup toj istoj oblasti. Cilj takvog pristupa, jeste da se oblast koju esejista predstavlja iz jedne drugačije i lične vizure prikaže i približi široj populaciji, odnosno čitaocima.
Ono što se preporučuje i što predstavlja gotovo obavezu esejiste, jeste da prilikom pisanja eseja koristi retorička, kao i poetska sredstva. Ispunjavanjem takve “obaveze”, esejista provlači umetničku nit kroz esej i na taj način njegov sadržaj dobija na vrednosti i na težini.
Takođe je karakteristično to da je veoma teško, pa ponekad i nemoguće precizno odrediti oblast kojoj esej pripada. Konkretno, u zavisnosti od teme koju obrađuje, ali i u zavisnosti od umeća i veštine pismenog izražavanja esejiste, esej može pripadati književnoj, naučnoj, ali i oblasti novinarstva. Neretko, dešava se da su kroz sadržaj eseja ujedinjene navedene oblasti, pa je upravo zato teško odrediti kojoj konkretno oblasti takav esej pripada. Esej može biti napisan u formi članka, ali i u formi prozne pesme, kratke priče, reportaže ili rasprave.
Ono što predstavlja interesantnu činjenicu koja se vezuje za esej kao formu pismenog izražavanja, jeste to da su upravo ovoj formi često pristupali proslavljeni svetski književnici, kao što su LavTolstoj, Borhes, Alber Kami ili Tomas Man i to na početku svoje književne karijere. Kroz pisanje eseja, navedeni, ali i brojni drugi književni autori su sistematizovali formu svog književnog izražavanja i postajali vrhunski pisci. Pomenuta činjenica proizvela je stav da se budućim romanopiscima preporučuje upravo esej kao oblik pismenog izražavanja kroz koje će usavršiti svoju veštinu.
Engleski pisac, Aldos Haksli, zapisao je da esej literarno sredstvo kojim se može reći skoro sve o gotovo bilo čemu. Upravo ovu tezu, možete usvojiti kao pravilo kojim ćete se povesti u nameri da u pismenoj formi iskažete svoje mišljenje o bilo kojoj oblasti koja vas zanima.