Reproduktivna sposobnost ljudskog tela je ograničena, jer organizam sa godinama stari i postepeno gubi ovu funkciju. Taj period kod žena se naziva klimaks ili menopauza. U tom periodu prestaje funkcija jajnika i dolazi do trajnog prekida menstrualnog ciklusa.
Kada počinje klimaks?
Klimaks uglavnom počinje u srednjim ili kasnim četrdesetim godinama. Dešava se postepeno, a simptomi su u većini slučajeva jedva primetni.
Međutim, užurbani stil života, hemikalije koje se unose putem hrane i dugogodišnje zračenje utiču na to da žene danas ulaze u menopauzu pre četrdesete godine. Kada žena primeti trajni izostanak menstruacije treba da se javi svom ginekologu.
Simptomi i posledice klimaksa
U periodu klimaksa dolazi do mnogih somatskih i psiholoških promena koje remete normalnu funkciju u radu jajnika. Nekada simptomi klimaksa potpuno izostanu, što zavisi od životnih navika žene, od toga da li je rađala, da li puši, da li je izložena stresu i da li ima neku hroničnu bolest.
Glavni i siguran znak da je došao klimaks jeste potpuni prestanak menstrualnog ciklusa. Zapravo, menopauza predstavlja starosni prestanak menstruacije koji se javlja godinu dana nakon poslednje menstruacije. Osim toga, noću često dolazi do preznojavanja, napada vrućine, a takođe česti su i osećaj uznemirenosti i ubrzan rad srca. Ovi periodični simptomi kod žena u menopauzi se nazivaju valunzi. Traju svega nekoliko minuta i mogu se ponavljati više puta u toku dana.
U toku menopauze dolazi do prestanka lučenja endogenih estrogena, hormona koji utiču na emotivno stanje. Zato u klimaksu često dolazi do psihičkih poremećaja, depresije, plačljivosti, razdražljivosti, gubitka koncentracije, kao i do gubitka seksualne želje. Estrogeni su ženski polni hormoni bez kojih žena može da živi, ali ne kvalitetno, jer dolazi do brojnih promena u celom telu. Žena u menopauzi uglavnom ne može normalno da funkcioniše ni u porodici ni na poslu.
Pad estrogena takođe dovodi do bolova u mišićima, kostima i zglobovima. Smanjuje se gustina kostiju i povećava se rizik od preloma kostiju i osteoporoze. Dolazi i do promena u krvnim sudovima koji se sužavaju i zato nastaju varijacije u krvnom pritisku. Povećava se i nivo masnoće u krvi i rizik od srčanog udara.
U klimaksu dolazi i do promena na koži i sluzokoži. Koža postaje suva i povećava se rizik od vaginalnih infekcija. Smanjuje se vlažnost vagine i seksualni odnosi postaju bolni, zbog čega žene gube seksualnu želju i udaljavaju se od partnera.
Kako ublažiti posledice klimaksa?
Klimaks je period koji se javlja u životu svake žene i ne može se sprečiti. Međutim, posledice klimaksa se mogu ublažiti ako promenite način života, prestanete da pušite, regulišete telesnu težinu itd. U nekim slučajevima će ipak biti potrebno da se obratite lekaru koji će vam prepisati neku hormonsku terapiju. Uz ovu terapiju žene će imati manje simptome i moći će lakše da preguraju ovaj proces.
Ono što je važno znati jeste da menopauza nije bolest, već prirodno stanje. Ali treba imati na umu da nakon prestanka menstruacije organizam postepeno slabi i propada. Zato je jedan od ciljeva svetske zdravstvene organizacije da se obezbedi kvalitetan život ženama i muškarcima i nakon pedesete godine.