Poezija je, kako se smatra, najstarija vrsta književnosti, tj književnih dela koja su ikada stvorena.
Iako su se vekovima unazad sa kolena na koleno prenosile pre svega najrazličitije priče, ipak, prvo mesto drži poezija i težnja i želja pesnikova da opeva neke događaje i životne situacije, ali i svoje viđenje pojedinih sustinskih životnih stvari.
Vrste poezije
Kroz mnoštvo stilskih figura kakve su metafora, gradacija, hiperbola i brojne druge, pesnik kroz svoje delo u direktnoj ili prenesenoj formi iskazuje svoja osećanja i svoje viđenje nekih bitnih stvari i ljudskih sudbina.
Od najstarijih, narodnih epskih pesama pa do danas, kada je na čelu moderna, savremena pesma, proteklo je mnogo vremena. Nekada svoje misli pesnici nisu beležili na papir i izdavali zbirke, već su pevali o ratovima, o borbama ali i o osećanjima, te su se tako opevani događaji prenosili sa kolena na koleno, uvek dobijajući neko dodatno ruho, dok se neko nije dosetio da sve to zabeleži.
Vremenom, pojavili su se mnogi pesnici koji su kroz stihove i strofe preneli svoje emocije na papir. Lirska pesma postaje sve popularnija, a počinje se i sa pisanjem poezije za decu.
Šta je strofa?
Poezija u najširem smislu te reči i u najširem shvatanju jeste književno delo pisano u stihovima, odnosno u strofama, jer stihovi obično bivaju grupisani u strofe. Međutim, ne sme se zanemarivati sve češća pojava slobodnog stiha (pored vezanog koji je nekada bio uobičajen za poeziju), tako da ovakav vid izražavanja sve više podseća zapravo na kakva prozna dela.
Strofa jeste deo pesme. Radi se o smislenoj, osećajnoj, obično ritmičnoj celini koja čini deo neke pesme. Ona je pravi primer forme u poeziji, tj vizuelne i grafičke organizacije pesme. Izgrađena je od stihova, pa tako u zavisnosti od broja stihova koje sadrži, strofa može da se podeli na sledeće:
Vrste strofa
Monostih – jeste strofa koja se sastoji od jednog stiha.
Distih ili dvostih jeste strofa koja se sastoji od dva stiha. Idealan primer za distih jeste pesma Dobriše Cesarića, „Slap“;
Teče i teče, teče jedan slap,
šta u njemu znači moja mala kap?
Strofa sastavljena od tri stiha jeste tercina ili trostih. Tako, na primer, popularna pesma „Zvezde“, Jovana Dučića sadrži tercinu;
A more je puno zvezda, pa ih njiše,
I po žalu nemom, praznom i bez sene,
Kotrlja ih svu noć, ko pesak i pene…
Četverostih ili katren jeste strofa sačinjena od četiri stiha i predstavlja jednu od najčešćih strofa koje se koriste u pesmama, poeziji, odnosno u književnosti uopšte.
Kvintina, kvintil ili peterostih jeste strofa od pet stihova, dok se strofa od šest stihova naziva sekstina, sestina ili šesterostih.
Nadalje strofe od sedam stihova jesu septime odnosno sedmerostici, od osam oktave ili osmerostici.
Strofe od devet stihova nazivaju se nona ili deveterostih, a od deset decima ili deseterostih.
Pesma koja je sastavljena od četrnaest stihova, odnosno koja se sastoji od dva katrena i dve tercine jeste sonet.
Rima
Na kraju dva ili više stihova u strofi, obično se javlja glasovno podudaranje reči koje se naziva rima.
Kada se rimuju sva četiri stiha u strofi, onda se takva pojava naziva glatka rima.
Parna rima predstavlja rimovanje prvog i drugog, kao i trećeg sa četvrtim stihom.
Ukrštena rima je rima kod koje se rimuju prvi sa trećim stihom, kao i drugi sa četvrtim, dok je obgrljena rima ona kod koje se rimuju prvi i četvrti kao i drugi i treći stih.
Postoje i stihovi koji nisu povezani na ovakav način, nisu vezani, tj slobodni su i sve su češće prisutni u savremenoj poeziji. Nauka koja se bavi proučavanjem stihova naziva se versifikacija.
Ritam pesme
Tip i dužina stiha, a tako i strofe, može i te kako da utiče na ritam i zvučanje pesme. Na primer ako su stihovi kraći, ritam je brži i dinamičniji, dok se dužim stihovima može ukazati na kakvu setu i melanholiju jer se tako malo usporava ritam.
Sam ritam pesme zavisiće tako od dužine stiha, od vrste stiha, od rasporeda reči u stihu. To će umnogome označiti i atmosferu u pesmi, ton i raspoloženje.
Pesma danas
Čini se da poezija danas sve veći primat daje romanima, ređe drugim proznim delima. Ipak, pravi poznavaoci još uvek mogu da osete pravu pesmu kao i da spoznaju poruku koja je njom poslata. Iz tog razloga, pesma nikada neće prestati da postoji.
Sve dok je ljudi koji je čuvaju i koji umeju sa njom, koji je beleže i tako štite od zaborava, svi njeni najlepši stihovi i strofe ostaju van vremena.