Urea ili karbamid je organsko jedinjenje koje predstavlja krajnji proizvod aminokiselina i proteina. Ona nastaje tokom procesa razgradnje proteina u jetri. Tada se oslobađa amonijak, koji se u jetri prevodi u ureu, a urea zatim iz jetre prelazi u krv. Urea se izlučuje putem bubrega, odnosno mokraće. Količina uree koja se izlučuje je veća ukoliko je ishrana bogatija proteinima, a smatra se da u toku 24h čovek putem mokraće prosečno izluči oko 30 g uree.
Hemijska formula za ureu je (NH2)2CO i ona predstavlja diamid ugljene ili diamid karbaminske kiseline.
Koncentracija uree u krvi
Koncentracija uree zavisi od količine proteina koji se unose putem ishrane, od obima razgradnje proteina, kao i od izlučivanja putem urina. Normalne vrednosti uree u krvi kod zdravih osoba kreću se od 2, 8 do 7, 2 mmol/l. Svaka vrednost koja odstupa od toga je opomena da proverite svoje zdravstveno stanje.
Uremija ili azotemija je gomilanje azotnih jedinjenja u krvi, do čega dolazi usled poremećene funkcije bubrega. Do povišene koncentracije uree dolazi kod osoba koje imaju smanjenu funkciju bubrega ili kod kojih je povećana razgradnja proteina u organizmu, usled groznica, povreda, krvarenja u gastrointetsinalnom traktu, ali i kod osoba koje imaju ozbiljnije zdravstvene komplikacije.
Urea je snižena kod osoba koje imaju ozbiljna oštećenja jetre i koja su izložena gladovanju. Takođe do smanjene koncentracije uree dolazi i usled nedovoljnog unosa proteina, unosa velikih količina tečnosti ili pojačane sinteze proteina.
Uloga uree u krvi
Urea u krvi se uglavnom određuje da bi se procenila funkcija bubrega. Međutim, da bi se dobio bolji uvid u stanje organizma i da bi se otkrili uzroci bolesti, pored nivoa uree u krvi, potrebno je odrediti i kreatinin.
Takođe, urea je odgovorna za reapsorpciju vode koja se iz organizma izlučuje kroz urin, ona izbacuje štetne ostatke azota i reguliše krvni pritisak.