Razlika koju morate znati: Šta je zdravije – organsko ili domaće?

Hajde da se vratimo nekoliko decenija unazad i da se setimo kako je to izgledalo kada smo imali samo jedan televizijski program, jednu vrstu praška za pranje veša, Galeb čokoladu i ništa više.

U to vreme, ono što mi danas nazivamo konvencionalnom poljoprivredom, bila je samo “poljoprivreda”. Tada su metode gajenja voća i povrća bile drugačije ali niko nije ni znao za drugačije.

Sa pojavom prvih istraživanja o štetnosti pesticida i drugih hemikalija koje su korišćene u konvencionalnoj proizvodnji, menja se i percepcija javnosti o ovakvom načinu gajenja biljaka i životinja zbog čega počinju da se javljaju nove – zdravije metode koje isključuju upotrebu veštačkih suplemenata.

Na našim prostorima, bake i deke na selu još uvek smatraju da je njihovo neprskano voće i povrće najzdravije iako ne znaju da nam objasne baš zbog čega je to tako, uporni su u svojoj nameri da nam na beogradskim pijacama prodaju najzdraviji luk iz Ripnja, zelje iz Kaluđerice i paradajz čak iz Vranja.

Važno je da zbog svog zdravlja napravimo i naučimo razlike između konvencionalne, organske i domaće proizvodnje proizvoda. U nastavku vam donosimo pojašnjenje ovih pojmova.

Šta  je konvencionalna poljoprivreda?

U suštini, farmeri koji koriste konvencionalne metode uzgoja, ne libe se da upotrebe herbicide kako bi uništili korov na svojoj njivi, umesto da ih rukom isčupaju. Takođe, koriste pesticide kako bi se rešili buba umesto da za to koriste metode organske proizvodnje kao što su “rotirajući usevi” ili biološke načine kontrole uz pomoć feromona i bakterija. Pored toga redovno koriste hormone rasta i antibiotike kod uzgoja stoke, kako bi životinje bile što veće i što “zdravije” do poslednjeg dana.

Sve to nam govori da je konvencionalna proizvodnja manje skupa, uz nju je potrebno i manje rada a na kraju dana je i efikasnija. Šta to znači za čovečanstvo i koje su posledice te “efikasnosti”? Brojni zdravstveni problemi koji su uzrokovani unošenjem pesticida, hemikalija i toksina u organizam što na kraju dovodi čak i do najtežeg oboljenja – raka.

Bez pesticida = domaće i prirodno?

Tako je, dobro ste pretpostavili. Kada se ne koriste pesticidi i bilo koji veštački aditivi, tada za hranu možemo reći da je “prirodna”. Takvu hranu većinom srećemo na pijacama i manjim marketima u neposrednoj blizini da ne kažemo komšiluku, gde zato što poznajemo prodavca i od njega kupujemo već mnogo godina – uspostavljamo odnos povrenja. Na čemu se temelji taj odnos poverenja? Samo na reči, bez nekog konkretnog dokaza i analize koja će potvrditi sastav određenog proizvoda.

Šta znači kada vidimo etiketu “organsko”?

Proizvod koji nosi ovu oznaku trebalo bi da sadrži 95% organskih sastojaka, dok onaj na kome stoji “100% organsko” zaista u sebi ima potpuno organske sastojke. To znači da su gajeni uz strogo vođenje računa o upotrebi obnovljivih izvora energije, reciklaži resursa i pospešivanju biodiverziteta. Da bi jedan proizvod dobio etiketu “organsko”, mora da prođe kroz proceduru pažljive analize i praćenja preciznih koraka u procesu sertifikacije.

Šta je sertifikacija i čemu ona služi? Proces sertifikacije jednog proizvoda, znači da ovlašćena kontrolna organizacija nakon izvršenih analiza donosi odluku da određenom proizvođaču i njegovom proizvodu dodeli sertifikat “organsko”, koji potvrđuje kvalitet proizvoda i da je on proizveden u skladu sa propisima i dobrom praksom organske proizvodnje.

Kada proizvod nosi ovakvu oznaku, to znači da nema sumnje u njegov sastav i kvalitet, zbog čega u potpunosti možemo biti sigurni da su voće, povrće, meso i drugi proizvodi gajeni i isporučeni nama kao kupcima bez upotrebe veštačkih dodataka.

Da bi meso bilo sertifikovano, životinja i njeni preci moraju biti organski odgajani, pored toga da žive na organskom imanju i da su hranjeni organski uzgojenim biljkama. A kako bi jedna njiva bila smatrana podobnom za organsku proizvodnju, ne sme da bude prskana pesticidima, herbicidima i fungicidima ali se na njoj ne sme koristiti ni veštačko đubrivo tri godine pre sertifikacije. Ishrana životinja ne sme da uključuje GMO proizvode, antibiotike i hormone rasta.

Organska poljoprivreda je najuređeniji i najkontrolisaniji sistem proizvodnje hrane. Jedino organska hrana može garantovati da unutra nema toksičnih sastojaka koji mogu ugroziti naše zdravlje kako odmah po konzumaciji tako i na duže staze i tokom višegodišnje konzumacije.

Na šta potrošači treba da obrate pažnju?

Kada kupujete organsku hranu, potrudite se da se pre svega dobro informišete o proizvođaču a onda pogledajte i pažljivo pročitajte etikete na proizvodima. Sastav svakog proizvoda i procenat organskih sastojaka je ono na šta treba obratiti pažnju.

Mnogo je proizvoda na tržištu koji svojim nazivom žele da zbune potrošače i da ih na taj način navedu na pogrešan zaključak i kupovinu. Bio, eko, bio-organic itd. su nazivi koji sami po sebi ništa ne znače bez sertifikata a privlače svojim nazivom. Iza toga se krije sumnjiv sastav i ne baš jasno utvrđen način proizvodnje, obrade i pakovanja proizvoda.

Organske proizvode možemo podeliti na tri kategorije:

  • proizvod sa organskim sastojcima: obično sadrži oko 70% organskih sastojaka
  • organski proizvod: oko 95% organskih sastojaka
  • 100% organski proizvod: svi sastojci su organskog porekla.

Ukoliko nemate vremena za odlazak u prodavnicu i velike markete, rešenje za vas je da organsku, zdravu i sertifikovanu hranu potražite online, gde ćete moći da pronađete sveže organsko voće i povrće i druge proizvode uz mogućnost dostave na kućnu adresu.

Kako organska hrana doprinosi našem zdravlju?

Nakon naučnih saznanja kakav je uticaj pesticida, herbicida, veštačkog đubriva i drugih sredstava koja se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi, na naše zdravlje – logičan korak ka detoksikaciji organizma od svih negativnih uticaja, bio bi prelazak na zdraviji režim ishrane.

Organska hrana upravo zbog toga što ne sadrži hemikalije – privlači potrošače i sve je više ima na našim trpezama. Posebno je dobar izbor za hronične bolesnike, trudnice i decu.

Poslednja istraživanja dodatno potvrđuju teze o zdravstvenim benefitima koje donosi organska ishrana.

Naime, u tim studijama se navodi da se uzimanjem organske hrane povećava količina antioksidanasa, koji su dobri za naše srce, krvne sudove i mnoge druge organe, kao i da se na taj način smanjuje količina teških metala koje unosimo u naš organizam.

Kada je konzumacija mesa u pitanju, već smo spomenuli da je kod konvencionalnog načina gajenja životinja česta upotreba antibiotika i hormona rasta. Kako već i sami, kada je to neophodno, uzimamo antibiotike kako bismo se odbranili od bakterija – onda dodatna doza može da bude loša za naš organizam i da utiče na imuni sistem.

Zaključak se sam nameće kada je organska hrana u pitanju i bez sumnje možemo biti sigurni da će količina vitamina, antioksidanata i ostalih hranjljivih sastojaka koje unesemo u organizam kroz konzumiranje ove vrste hrane biti na mnogo višem nivou i da će doprineti boljem opštem stanju našeg organizma.

Sponzorisani tekstovi:

Loading...
loading...

Marketing: