Ne postoji nijedna bolest, oboljenje ili zdravstvena tegoba koja je uslovljena nedostatkom fluora.
Zvanična nauka, koja forsira fluor kao neophodan za zdravlje zuba, do sada pred javnost nije izašla sa bilo kakvim rezultatima, koji upućuju na to da je fluor koristan za naše zube.
Čini se da je prisustvo fluora, kao i karijesa najzaslužnije za posetu stomatološkoj ordinaciji.
Kada se počelo sa masovnim fluorisanjem vode sredinom četrdesetih godina prošlog veka, sva nauka o korisnosti fluora bila je bazirana na usmenim saopštenjima.
Blede statistike i usmena preporuka zdravstvenih radnika bile su dovoljne da čovečanstvo više od 50 godina slepo sluša i prihvata fluorisanje kao jednu potpuno normalnu stvar.
S druge strane, naučnici koji nisu slepo pratili „mejnstrim“ u nauci otkrili su mnoge štetnosti koje fluor može da prouzrokuje svojim oslobađanjem.
Štetna dejstva fluorida
Fluoridi ometaju sintezu kolagena što dovodi do njegovog razlaganja u kostima, tetivama, mišićima, koži, hrskavičavom tkivu, plućima, bubrezima i traheji.
Takođe stimulišu stvaranje granula i potrošnju kiseonika u belim krvnim zrncima, ali sprečavaju taj proces kad su leukociti izloženi dejstvu neke strane supstance u krvi. Oni smanjuju energetske rezerve i sposobnost belih krvnih zrnaca da uništavaju strane materije procesom fagocitoze.
Čak i mikromolarne količine fluorida mogu ozbiljno da suzbiju sposobnost leukocita da uništavaju patogene mikroorganizme. Fluoiridi zbunjuju imuni odrambeni sistem i podstiču ga da napada tkiva svog tela i povećaju brzinu rasta tumora kod ljudi koji su podložni malignim oboljenjima. Takođe sprečavaju stvaranje antitela u krvi, kao što ometaju i rad štitne žlezde.
Pored toga, ispoljavaju štetna dejstva na razna tkiva u telu čoveka. Podstiču i pospešuju maligna oboljenja kostiju. Izazivaju i prerano starenje kod ljudi.
Gutanje fluora preko paste za zube, sredstava za čišćenje i sprečavanja karijesa kod dece veoma je opasna za njihov biološki razvoj, životni vek i opšte zdravstveno stanje.
Nakon svega navedenog, ljudski rod treba da se smatra srećnim što Majka Priroda drži fluor pod katancem – jako retko se u prirodi može naći elementarni fluor.
U najvećem broju slučajeva on je vezan za druge elemente, gradeći na taj način fluoride koji se potom ubacuju u paste za zube.
Fluoridi ne ispoljavaju ekstremnu toksičnost kao elementarni fluor, ali to nikako ne sme da zavarava, jer svega 2 grama čistog fluora može da bude kobno po čoveka.
Još jedna dobra stvar koju je priroda podarila ljudima, jeste da ne dozvoljava direktan prodor iz krvi dojilje u mleko, bez obzira na količinu unetog fluora putem vode, osim u nekim ekstremnim slučajevima gde su pronađene nanogramske količine ovog elementa u majčinom mleku.
Fluor gradi komplekse sa velikim brojem metala, među kojima su i oni neophodni organizmu (kalcijum, magnezijum) i oni koji su štetni po ljude, ali ih ljudski organizam sadrži u sebi (olovo i aluminijum). Usled gradnje tih kompleksa, mogu se javiti izvesni problemi.
Fluor utiče na neke enzime kod kojih je magnezijum važan ko-faktor, a takođe olakšava unos aluminijuma u tkiva do kojih aluminijum inače teško dopire. Kalcijum-fosfat je uobičajeni sastojak ljudske pljuvačke.
Dokazano je da kalcijum-fosfat dosta pomaže kod remineralizacije zuba. Unosom fluora stvara se beskorisni i toskični kalcijum-fluorid, kojim se zubi mineralizuju, što zube čini slabijim i podložnijim propadanju.