Ovaj termin potiče od latinske reči indifferentia, indifferens, a prevodi se kao ravnodušnost. Radi se dakle o osobama koje su ravnodušne prema nečemu, koje ne mare za nešto, ili su pak neutralne i bez afiniteta prema tome. Žargonski rečeno – svejedno im je.
Indiferencija
Indiferencija se tumači kao hladnoća, odsutnost interesovanja prema nekome ili nečemu, kao odsustvo naklonosti i ljubavi takođe. U psihologiji se tumači kao duševno stanje ravnodušnosti, neosetljivosti, nezainteresovanosti, ali isto tako i kao odsustvo emocionalnih reakcija prema drugome, kao i odsustvo saosećanja.
Indiferentnost i apatija
Mnogi povezuju ove dve reči, tj njihovo značenje. Jer, apatija jeste grčka reč koja označava ravnodušnost, bezosećajnost, otupelost. Apatija se tumači kao stanje utrnulosti osećanja, tj stanje usled koga ništa kod čoveka ne može izazvati niti kakvu reakciju, niti radost niti žalost. Smatra se da u normalnim uslovima nastupa usled zamora mozga, tj moždanih funkcija.
Međutim, ono što je razlika između ova dva pojma jeste da se apatija može smatrati i patološkim stanjem koje se javlja usled bolesti kakve su duševna zaostalost, melanholija, depresija, pa i shizofrenija. Nekada se ona smatrala ravnodušnošću prema stvarima na koje ne možemo imati uticaja, međutim, danas se smatra bolešću savremenog čoveka.
Apatija može nastati usled teške bolesti, iscrpljenosti, dugotrajnog stresa koji nadvlada odbrambene sposobnosti organizma. U stanju apatije osoba sužava krug ljudi oko sebe, sve manje se bavi aktivnostima, niske je pažnje, smanjene koncentracije i niskog raspoloženja.
Kako pobediti indiferentnost?
Ukoliko ste ravnodušni i nemate nikakve ciljeve, nemate volje da uradite bilo šta, niti da se pokrenete, može biti da ste negde zaboravili svoje želje, htenja i ciljeve i da vas ništa ne zanima.
Pokušajte stoga da najpre zapišete neke od svojih ciljeva. Prisetite se svojih želja i razradite plan. Možda ste radili i na pogrešnim ciljevima do sada, pa vas je neuspeh i to što ste u nekom trenutku „saterani uza zid“ dovelo do stanja u kome se nalazite.
Indiferentnost kao vrlina
Indiferentnost se nekada, pa i danas u pojedinim situacijama može smatrati vrlinom. Tako, ona nas može osloboditi od afekta, a isto tako učiniti i da se suzdržimo od bilo kakvog suda. Stoga, ukoliko se uzdržimo od takvih odnosa prema ljudima, možemo imati srećan i blažen život.
Međutim, stručnjaci savetuju da je ipak potrebna izvesna doza opreznosti jer, odsustvo emocija, bilo pozitivnih, bilo negativnih, čini život siromašnijim i nesrećnijim.
Kako ne bi došlo do toga, obogatite svoj život radom, rekreacijom i društvom. Unesite u njega što više pozitivne energije, lepih slika prirode i umetnosti i ne budite ravnodušni ni prema čemu, već o svemu imajte kakav svoj stav i mišljenje.