Iako se na prvi pogled čini da pojedini tržni centri imaju sve manje posetilaca, stručnjaci za nekretnine smatraju da će njihova velika popularnost u Srbiji trajati bar još nekoliko godina i pri tome podsećaju da naša zemlja, prema broju kvadrata maloprodajnih objekata u odnosu na broj stanovnika i dalje zaostaje za susednim državama.
S druge strane, ovakva ekspanzija je u suprotnosti sa sve većim razvojem onlajn trgovine i sve zastupljenijom kupovinom preko interneta, zbog čega se širom sveta, a naročito u SAD sve više zatvaraju tradicionalne prodavnice.
Kada se pogleda statistika, naša trgovina ipak nije još uvek dovoljno razvijena, a u Evropskoj uniji je i dalje veći broj tržnih centara, odnosno kvadrata maloprodajnog prostora po stanovniku nego u Srbiji.
Govoreći o klasičnoj kupovini, može se reći da su tržni centri pobedili i robne kuće i manje prodavnice i to je pojava prisutna u celom svetu.
I pored toga što je u Srbiji manji lični dohodak po glavi stanovnika, može da se očekuje da će se u Srbiji graditi manje kvadrata i da će trebati manje trgovačkih prostora, broj tržnih centara u Srbiji konstantno raste.
U našoj zemlji trenutno posluje oko 40 tržnih centara. Oni posluju uspešno, jer izgradnja tržnog centra obično staje između 50 i 150 miliona evra.
U ovakve poslovne poduhvate ulaze uglavnom inostrane kompanije i investicioni fondovi, a prosečna cena zakupa po šoping-centrima u Beogradu iznosi preko 20 evra o kvadratu.
Ono što je potencijalni problem sa ovim tipom tržnih centara jeste što mnogo stranih brendova stiže u zemlju i na taj način se povećava uvoz i pomalo pritiska domaća ponuda, koja, u tim uslovima, teško može da bude konkurentna.
Veća konkurencija – povoljnije cene
Današnji potrošači su zauzeti, nemaju previše vremena za kupovinu i zato traže dodatnu udobnost.
Tako je i nastala ponuda raznovrsnog sadržaja na jednom mestu, pa je mnogim kupcima osim kupovine važan i prostor u kom će provesti vreme, pa tako danas sve više tržnih centara u svom sklopu ima i restorane, kafiće ili kozmetičke salone.
Sami građani ističu kao jedan vid prednosti tržnih centara upravo to – da sve što im je potrebno mogu obaviti na jednom mestu.
Kratki istorijat
Čuveni „Bazar“ na Beogradskom sajmu bio je prvi tržni centar u Srbiji. Sa radom je počeo pre tridesetak godina, a pre 3 godine je promenio naziv i lokaciju.
Predstavljao je preteču mnogobrojnih kasnijih tržnih centara. Od nedavno posluje pod nazivom Tržni centar „Sajam“, a smešten je sasvim blizu svog prethodnika, na ulazu u Beogradski sajam.
Kad je početkom poslednje, turbulentne decenije 20. veka privukao kupce u stotine malih prodavnica tekstila, tehnike, kozmetike, hrane i druge najraznovrsnije moguće robe široke potrošnje, „Bazar“ je istovremeno ušao u istoriju domaće trgovine i kao prvo stecište kupoholičara otvoreno svih dana u godini, uključujući nedelju i praznike, što je u to vreme bila i prilika i privilegija.
Nešto pre selidbe na novu lokaciju,krajem 2016. godine, Beogradski sajam je u dogovoru sa dugogodišnjim komercijalnim korisnicima tog prostora, doneo odluku da se te hale revitalizuju i vrate stari sjaj nekadašnjem gigantu.